Rana interesovanja i školovanje

Još kao dete u Smiljanu, Tesla je bio fasciniran elektricitetom i munjama. Jednog dana, mazivši mačku, osetio je blagi elektricitet. Otac mu je objasnio da je to isti elektricitet kao munje. „Ko onda miluje zemaljsku loptu pa ona ispušta munje?“, odgovorio je Tesla. Taj trenutak je duboko uticao na Teslu i probudio njegovo interesovanje za elektricitet.

Prvi razred osnovne škole pohađao je u rodnom Smiljanu. Preostala tri razreda osnovne škole i trogodišnju Nižu realnu gimnaziju završio je u Gospiću. Dok je boravio u Gospiću, Nikola Tesla je prvi put privukao pažnju tokom vatrogasne pokazne vežbe kojoj je prisustvovalo mnogo ljudi. Tokom vežbe, vatrogasci nisu uspeli da ispumpaju vodu iz reke Like. Stručnjaci su pokušavali da otkriju zašto pumpa ne radi, ali bez uspeha. Tada sedmogodišnji Tesla, instinktivno je rešio problem tako što je ušao u reku i otčepio drugi kraj creva.

U Rakovcu je završio još tri razreda Velike realke. Maturirao je sa 17. godina. Godine 1873, nakon završene mature, vratio se u rodnu kuću, i već prvi dan razboleo od kolere. Teslin otac, u trenutku očaja, i pored neskrivene želje da Tesla postane sveštenik, daje obećanje svom sinu da će ga poslati u najbolju školu za inženjerstvo ako se oporavi od bolesti, kako je i bilo.
Na studije elektrotehnike kreće 1875. godine, i upisuje se u Politehničku školu u Gracu. Nakon odbijenih zahteva za stipendiju, za nastavak školovanja, u decembru 1878. godine napušta Grac i odlazi u Marburg (današnji Maribor) gde se zapošljava.

Nakon očeve smrti u januaru 1880. godine, odlazi u Prag da prema očevoj želji završi studije. Međutim, već sledeće godine, zbog finansijskih poteškoća, napušta studije. Iako je napustio formalno obrazovanje relativno rano, njegova strast prema elektrotehnici i genijalnost u eksperimentalnom radu doveli su ga do brojnih inovacija i revolucionarnih dostignuća u polju električne energije i tehnologije.

Zaposlenja

Godine 1881., Nikola Tesla se seli u Budimpeštu i zapošljava kao glavni telefonijski tehničar u telegrafskoj kompaniji, gde je i izumeo prvi zvučnik ili pojačavač za telefone. Tokom šetnje u Budimpeštanskom parku, inspirisan recitovanjem Geteovog Fausta, Tesla je dobio ideju za motor na naizmeničnu struju bez komutatora, zahvaljujući obrtnom magnetnom polju. Razvio je skice i ideje koje će kasnije patentirati u Americi.

Sredinom 1882. godine odlazi u Pariz, u Edisonovo Kontinentalno društvo, gde radi kao inženjer. Popravljajući Edisonove mašine, Tesla je učvrstio već stečen ugled vrsnog inženjera sposobnog da se uhvati ukoštac sa najtežim problemima. Nakon neuspeha Edisonovea kompanije sa puštanjem u pogon električnog sistema jednosmernih struja 1883. u današnjem Strazburu, Tesli je poveren zadatak da sve dovede u red. Prema sačuvanom Teslinom dnevniku iz Strazbura, na poslovima popravke centrale radio je od 14. oktobra 1883. do 24. februara 1884. Tu potpisuje prvi poslovni ugovor u vezi realizacije prvog indukcionog motora, koji koristi princip obrtnog magnetnog polja naizmeničnih struja, što je bilo preteča njegovog kasnijeg rada na polifaznim sistemima i uređajima sa obrtnim magnetnim poljem, za koje je dobio patent 1888. godine.

Amerika

Stigavši u Ameriku 6. juna 1884. godine, Tesla je došao u Njujork sa pismom preporuke od svog prethodnog šefa, Čarlsa Bečelora. U preporuci, Čarls je napisao Edisonu: „Poznajem dva velika čoveka, vi ste jedan od njih, a drugi je ovaj mladi čovek“. Tako je Tesla dobio posao u Edisonovoj kompaniji Edisonove mašine, gde je brzo napredovao i uspešno rešavao najkomplikovanije probleme.  Međutim, zbog nesuglasica oko obećane naknade za svoje inovacije Tesla napušta posao kod Edisona. Naime, Edison je odbio da mu isplati obećanih
50.000 dolara, za reprojektovanje generatora jednosmerne struje, nazivajući to šalom, i umesto toga mu ponudio samo minimalno povećanje plate. Tesla je zbog takvog odnosa dao otkaz i osnovao svoju sopstvenu kompaniju.  Edison je promovisao jednosmernu struju kao sigurniju opciju, dok je Tesla razvio efikasniji sistem naizmenične struje. Edison je nastojao da diskredituje Teslinu tehnologiju, dok je Tesla demonstrirao bezbednost naizmenične struje.

Godine 1886. Tesla osniva svoju kompaniju u Njujorku pod nazivom „Tesla električno osvetljenje i proizvodnja“ (Tesla Electric Light Manufacturing), gde je započeo proizvodnju prvih motora i generatora naizmeničnih polifaznih struja.

U periodu od 1887. do 1890. godine, Tesla je prijavio svoje najpoznatije patente iz oblasti polifaznih naizmeničnih struja, uključujući generatore i motore. Svoje pronalaske je javno predstavio Američkom institutu elektroinženjera (American Institute of Electrical Engineers AIEE, danas IEEE) 16. maja 1888. godine, na prvom predavanju pod nazivom „Novi sistem motora i transformatora naizmenične struje“. Tokom ovog predavanja, Tesla je detaljno objasnio prednosti i princip rada naizmeničnih struja, što je privuklo pažnju mnogih investitora i stručnjaka, uključujući Vestinghausa (Georgea Westinghousea). Ovaj događaj, bio je ključan za dalji razvoj i komercijalizaciju njegovih izuma.

Nakon toga, kompanija Vestinghaus (Westinghouse Electric Corporation) otkupljuje prvih sedam Teslinih patenata iz oblasti polifaznih struja. U Pitsburgu (1888.-1889.) sa inženjerima iz kompanije Vestinghaus, Tesla radi na praktičnoj realizaciji svojih patenata. Tokom ovog perioda urađene su pripreme za realizaciju prve hidroelektrane na Nijagarinim vodopadima, poznate kao Niagara Falls Power Company, koja koristi snagu vodopada za proizvodnju električne energije. Nikola Tesla i Vestinghaus imali su ključne uloge u ovom projektu.

Kompanija Vestinghaus dobila je ugovor za izgradnju generatorskog sistema koristeći Tesline patente za naizmeničnu struju. Ova saradnja omogućila je da se energija proizvedena na Niagarinim vodopadima efikasno prenese na velike udaljenosti. Izgradnja prve velike hidroelektrane započela je početkom 1890. godine.

Nikola Tesla, 30. jula 1891. godine, u svojoj 35. godini dobija američko državljanstvo. Dobijanje američkog državljanstva učvrstilo je Teslinu poziciju u naučnoj zajednici i omogućilo mu veći pristup resursima i podršku za njegove naučne i inženjerske projekte, kao i slobodu u daljem kreativnom radu. Tada započinje rad u svojoj laboratoriji u Njujorku gde je svetu prvi put pokazao fluoroscentnu sijalicu koja svetli bez žica, što je impliciralo ideju o bežičnom prenosu. Ovo je obeležilo početak njegove najsjajnije decenije, tokom koje je ostvario mnoga od svojih najvažnijih otkrića i patenata. U periodu od 1892. do 1894. godine obavljao je dužnosti potpredsednika Američkog instituta elektroinženjera.

Put u Evropu, smrt majke, dolazak u Beograd

Na poziv Kraljevskog instituta iz Londona i Francuskog društva za fiziku , tokom 1892. godine putuje u Evropu, gde prvo drži predavanje u Londonu u Britanskom institutu elektroinženjera „Eksperimenti sa naizmeničnim strujama visokog potencijala i visoke frekvencije“. Nakon predavanja u Parizu i Londonu, koja su doživela ogroman uspeh i veliko interesovanje evropske javnosti, o kojima je pisala  sva tadašnja štampa, Tesla odlazi u Liku da poseti majku i sestre. Na žalost, ubrzo po njegovom dolasku majka mu umire. Ophrvan tugom Tesla odlazi u Budimpeštu gde 15.maja dobija poziv od beogradske opštine i Inženjerskog udruženja poziv da poseti Beograd. On se odaziva tom pozivu i 1. juna 1892. godine Nikola Tesla dolazi u posetu Beogradu.

Poseta Beogradu je bila značajna Tesli, s obzirom da je bio je dočekan sa velikim poštovanjem i uvažavanjem. Prilikom audijencije kod kralja Aleksandra Obrenovića, Tesla je odlikovan ordenom Svetog Save. Boraveći u Beogradu, održao je i govor pred studentima i profesorima Velike škole, koja je bila prethodnica današnjeg Univerziteta u Beogradu. Tesla je bio impresioniran toplim prijemom i pokazao veliku zahvalnost prema narodu Srbije.

Zlatne godine stvaralaštva

Od 1893. do 1895. godine Tesla istražuje naizmenične struje visokih frekvencija. Uspeo je da proizvede naizmeničnu struju napona od milion volti koristeći Teslin transformator, proučavao je površinski efekat visokih frekvencija u provodnim materijalima, bavio se sinhronizacijom električnih kola i rezonatorima, lampom sa razređenim gasom koja svetli bez žica, bežičnim prenosom električne energije i prvim prenosom radio-talasa.

Tesla je 1893. godine svojim sistemom četiri kola u rezonanci pokazao da su antena, uzemljenje i rezonanca tri elementa koja mora da poseduje svaki predajnik i prijemnik za bežičnu telegrafiju, čime je utro put otkriću modernog radija. U Njujorku izvodi javni eksperiment sa radio-upravljanim (teledirigovanim) brodom. Ovi patenti su mu posmrtno, pred vrhovnim sudom SAD, doneli prioritet u otkriću radija.

Početkom 1895. godine nastavlja istraživanja visokih frekvencija proučavanjem uticaja struja na razređene gasove, koristeći Lenardove cevi i istražujući rad Vilhelma Rentgena i njegov pronalazak Iks-zraka. Jedan je od prvih naučnika na američkom kontinentu koji je dobio rendgenske snimke šake, lobanje, kolena i lakta. Prvi je istraživač koji je ukazao na veoma štetno dejstvo rendgenskih zraka na organizam pri suviše dugom izlaganju zračenju. Fotografiju je poslao Rentgenu, ali nije javno objavio svoj rad i pronalaske. Prilikom požara u laboratoriji u Hjustonu, 1895. godine nestaje ovaj deo istrživanja.

Svetska izložba u Čikagu

Svetska izložba 1893. godine u Čikagu, poznata i kao Kolumbijska izložba, bila je je značajan međunarodni događaj koji je obeležio 400. godišnjicu dolaska Kristofora Kolumba u Ameriku. Održana od 1. maja do 30. oktobra 1893. godine, na kojoj su predstavljene brojne inovacije i dostignuća iz celog sveta.  Jedan od ključnih događaja na ovoj izložbi bilo je predstavljanje električne energije, posebno sistema naizmenične struje od strane Tesle i Vestinghausa. Ovo je bio važan trenutak zbog kontroverze između zagovornika naizmenične struje, kao što su Tesla i Vestingahusa i zagovornika jednosmerne struje, predvođenih Edisonom.  Koristeći Tesline patente za naizmeničnu struju, Westinghouse Electric Company, osvetlila je čitav izložbeni prostor, što je prvi put u istoriji da je neki veliki događaj u potpunosti osvetljen naizmeničnom strujom. Ovo je ostavilo ogroman utisak na posetioce i demonstriralo efikasnost i sigurnost naizmeničnog sistema. Na izložbi su prikazane Tesline fluoroscentne sijalice i sijalice sa jednim izvodom. Tesla je takođe demonstrirao model obrtnog magnetskog polja i indukcionog motora, uključujući obrtanje bakarnog jajeta, poznatog kao Kolumbovo jaje, što je ilustrovalo njegovu inventivnost. Takođe je predstavio Teslin transformator (Tesla Coil), uređaj koji proizvodi visokofrekventnu struju. Ova demonstracija pokazala je potencijal bežičnog prenosa energije i izazvala veliko interesovanje među posetiocima.  Svetska izložba u Čikagu 1893. godine bila je prekretnica u istoriji tehnologije i industrije, posebno u oblasti električne energije. Ona je omogućila Tesli i Vestinghausu da pokažu superiornost naizmenične struje i njene široke primene u elektrifikaciji gradova i naselja širom sveta.

Svetska izložba u Čikagu prethodila je početku rada hidroelektrane na Niagarinim vodopadima 1895. godine koja je koristila naizmeničnu struju za proizvodnju i prenos električne energije na velike udaljenosti. Električna energija, uspešno je prenesena do Bufala, grada udaljenog oko 40 kilometara od hidroelektrane, što je bio veliki tehnički podvig u to vreme.  To je bio ključni momenat kada je naizmenična struja širom sveta postala dominantni sistem za elektrifikaciju.

Saradnja Tesle i Vestinghausa (George Westinghous)

Saradnja između Tesle i Vestinghausa bila je ključna za uspostavljanje naizmenične struje kao standarda za elektrifikaciju. Njihov rad je postavio temelje za moderni elektroenergetski sistem, koji je omogućio efikasan prenos električne energije na velike udaljenosti.

Ova saradnja je demonstrirala, kako inovativne ideje kombinovane sa poslovnim vizionarstvom, mogu prevazići tehničke i komercijalne izazove, stvarajući trajni uticaj na globalno društvo.

Međutim, decenijska saradnja između Tesle i Vestinghausa je prekinuta usled finansijskih problema Westinghouse Electric Company krajem 19. veka. Tesla je 1897. godine velikodušno pristao da se odrekne svojih autorskih naknada kako bi pomogao kompaniji da izbegne bankrot. Nakon toga, njihova formalna saradnja prestaje, ali su obojica nastavili sa svojim radom u različitim oblastima. Tesla se posvetio istraživanju bežičnog prenosa energije i drugim inovacijama, dok je Vestinghaus nastavio da razvija i širi primenu
naizmenične struje.

Otkriće radija i bežičnog prenosa

Tesla je u svojoj 41. godini, podneo svoj prvi patent br. 645.576 iz oblasti radija. Patent se odnosio na „Sistem prenosivog elektromagnetnog signala“, koji je opisivao način prenosa informacija putem radijskih talasa. Godinu dana kasnije Tesla predstavlja američkoj vojsci model radijski upravljanog broda, verujući da vojska može biti zainteresovana za radio-kontrolisana torpeda, što bi unapredilo vojnu taktiku i operacije. Tom prilikom je govorio o razvoju „umeća telematike“, vrste robotike. Radio kontrolisan brod, koji je nazvao „teleautomaton“,
javno je predstavljen 1898. godine na izložbi u Madison Square Gardenu, što je privuklo pažnju javnosti i vojnih stručnjaka.

Tom prilikom, grupa posetilaca, koja je svedočila demonstraciji, izjavila je da je rad na brodu kao magija, telepatija ili da brodom upravlja istrenirani majmun koji se sakrio unutra. Tesla je pokušao da proda svoju ideju američkoj vojsci, kao tip torpeda kojim se upravlja radio-signalom, ali je pokazano malo interesovanja. Bežična radio-kontrola ostala je novitet sve do Drugog svetskog rata, kada su mnoge zemlje počele da je koriste u vojnim programima.

Kolorado Springs i Long Ajland

Privučen mogućnostima za eksperimentisanje sa bežičnim prenosom energije i atmosferskom električnom energijom, Tesla 1899. godine odlučuje da se preseli i nastavi istraživanja u Kolorado Springsu. Izabrao je ovu lokaciju zbog visoke nadmorske visine, suve klime i udaljenosti od gustih naseljenih područja. To je bio krаj sа nаjvećim brojem prаžnjenjа, čudesnim munjаmа kojа su se rаzgrаnаvаle u ogromnа svetlosnа stаblа. Tu je izgradio laboratoriju opremljenu velikom Teslinom zavojnicom i drugim uređajima potrebnim za njegova
istraživanja. Laboratorija je grаđenа premа Teslinim uputstvimа od jаke drvene grаđe, kako bi izdržаlа žestoke oluje koje su se svаkodnevno dešаvаle u tom krаju. Po svom dolasku novinarima je najavio da namerava da sprovede eksperiment bežične telegrafije izmedju Kolorada i Pariza, ali se to na žalost nije dogodilo. Tesla je u svojoj laboratoriji dokazao da je Zemlja provodnik i vršeći pražnjenje od više miliona volti, proizvodio je veštačke munje duge više desetina metara. Tesla je verovao da može preneti električnu energiju bežično,
koristeći Zemlju kao provodnik.

U jednom eksperimentu, uspeo je da upali sijalice udaljene nekoliko kilometara od laboratorije bez korišćenja žica, što je bio značajan korak ka njegovom cilju bežičnog prenosa energije. Tesla je otkrio stacionarne talase u Zemljinoj jonosferi, što je dodatno podržalo njegovu teoriju o mogućnosti bežičnog prenosa energije na velike udaljenosti.

Ova otkrića bila su preteča mnogih kasnijih istraživanja u oblasti radio komunikacije i atmosferske fizike.  7. januara 1900. godine napušta Kolorado Springs, a laboratorija se ruši i rasprodaje za isplatu duga.

Izgradnja Svetske radio-stanice – „Wardenclyffe Tower”, na Long Ajlandu, počinje 1901. godine. Ovaj projekat, zasnovan na istraživanjima sprovedenim u Kolorado Springsu, imao je za cilj ostvarenje globalnog bežičnog prenosa energije i komunikacije.  

U martu 1901. godine, Tesla za ovaj projekat dobija $150.000 dolara finansijske podrške od J. P. Morgana u zamenu za 51% udela bilo kojeg generisanog bežičnog patenta. Do jula 1901. godine, Tesla razvija planove za izgradnju jačeg predajnika, koji bi nadmašio Markonijev radio sistem, koji je smatrao kopijom svog rada.

Pokušao je da ubedi J.P. Morgana da investira više novca u izgradnju većeg sistema, ali je Morgan odbio dalje finansiranje. U decembru 1901. godine, Markoni uspeva da ostvari transatlanski prenos signala i time porazi Teslu u trci za prvim takvim prenosom.

Mesec dana nakon Markonijevog uspeha, J.P. Morgan se povlači iz projekta, iako je Tesla narednih pet godina pokušavao da ga ubedi iznoseći nove ideje za prenos poruka i energije kontrolom „vibracija kroz globus“. Rad na projektu je trajao sve do 1902. godine, kada je kula podignuta na visinu od 57 metara. Medjutim, zbog nedostatka finansijskih sredstava 1905.godine, projekat „Wardenclyffe Tower“ je obustavljen, a finansijski problemi i drugi događaji doveli su do prinudne naplate, zbog čega je Tesla izgubio posed 1915. godine. Tokom
Prvog svetskog rata, kula je demontirana iz bezbedonosnih razloga kako ne bi mogla biti zloupotrebljena u špijunske svrhe.

Guljelmo Markoni 1909. godine je dobio Nobelovu nagradu za fiziku, za svoje doprinose u razvoju bežične telegrafije, što je uključivalo i korišćenje radijskih talasa za komunikaciju na daljinu.

Međutim, 1915. godine, Tesla je podneoi tužbu protiv Marikonija, tvrdeći da je on prvi patentirao osnovne principe radija, a ne Markoni. Međutim, Tesla je bankrotirao 1916. godine, što je otežalo dalju pravnu borbu.

Tek 1943. godine, nakon Tesline smrti, Vrhovni sud SAD-a vraća Tesli pravo na patent 645.576, priznajući mu prvenstvo na patent radija.

Srednje i pozne godine

U svojim srednjim godinama Tesla je imao prijateljski odnos sa američkim književnikom Mark Tvenom koji je provodio mnogo vremena u Teslinoj laboratoriji. Družio se i sa urednikom Century Magazine časopisa Robertom Džonsonom koji je objavio par pesama Jovana Jovanovića Zmaja, u Teslinom prevodu.  Tesla je patentirao nekoliko izuma, uključujući turbinu bez lopatica i razne uređaje za bežičnu komunikaciju.

1917. godine dobio je Edisonovu medalju, najvišu čast Američkog Instituta inženjera elektrotehnike (AIEE). Pored toga istraživao je efekte različitih frekvencija i rezonancija na materijale i živa bića. Razvio je teorije koje su kasnije inspirisale mnoge naučnike u oblastima poput radiologije i nuklearne fizike.

Kasniji rad Nikole Tesle, obeležio je rad na različitim projektima, uključujući ideje o antigravitaciji i „zraku smrti“ (oružje koje bi moglo uništiti neprijateljske avione). Iako mnogi od ovih projekata nisu realizovani, pokazali su njegovu stalnu inovativnost.

Poslednji Teslin patent u oblasti vazdušnog saobraćaja odobren je 1928.godine i odnosio se  na prvu letelicu sa vertikalnim poletanjem i sletanjem.

Tokom svog života, Nikola Tesla, patentirao je 311 izuma širom sveta (u 27 zemalja na 5 kontinenata). Međutim, treba reći da se mnogi od ovih patenata odnose na iste Tesline pronalaske. Razlog je što je jedan isti pronalazak bio registrovan u više patentnih zavoda u različitim zemljama. Analizom i upoređjivanjem uvrđjeno je da je Tesla zaštitio ukupno 125 svojih pronalazaka, a preostalih 196 patenata predstavljaju
analoge.

Nikola Tesla je preminuo 7. januara 1943. godine. u 87. godini života, od posledica srčanog udara u hotelskom apartmanu 3327 na 33. spratu New Yorker hotela, gde je provodio poslednje dana svog života.

Na komemoraciji, održanoj 10. januara, tadašnji gradonačelnik Njujorka, Fjorela La Gvardija izjavio je: “Nikola Tesla je umro. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najkorisnijih ljudi koji su ikada živeli. Ono što je stvorio veliko je i kako vreme prolazi, postaje još veće”

Posmrtni obred je održan 12. januara u Crkvi svetog Jovana Bogoslova na Menhetnu u Njujorku. Teslinom ispraćaju prisustvovalo je oko 2000 ljudi, među kojima su bile i mnoge značajne ličnosti i nobelovci, ali i stotine običnih, malih ljudi koji su odali počast geniju čiji su im pronalasci olakšali život.

Nakon Tesline smrti

Njegova smrt označila je kraj jednog od najplodnijih i najinovativnijih umova 20. veka. Tesla je dao neprocenjiv doprinos nauci i tehnologiji. Jedinica za jačinu magnetnog polja nosi naziv Tesla (T), a njegovo ime nose i krateri na Mesecu, kao i mnoge institucije i nagrade koje se bave promocijom nauke i tehnologije. Iako nikada nije dobio Nobelovu nagradu, njegovi izumi i predviđanja oblikovali su svet kakav danas poznajemo.

Tesla je bio vizionar koji je predviđao mnoge tehnološke inovacije koje su danas deo našeg svakodnevnog života. Njegova vizija sveta u kojem tehnologija služi čovečanstvu i pomaže u rešavanju globalnih problema i dalje inspiriše inženjere, naučnike i inovatore širom sveta.

Nikola Tesla je bio genije čije su ideje i izumi promenili svet. Njegov doprinos nauci i tehnologiji ne može se proceniti, a njegov rad nastavlja da inspiriše generacije naučnika i inženjera. Teslina vizija budućnosti, u kojoj tehnologija služi čovečanstvu i dalje je relevantna i predstavlja putokaz za dalji napredak i razvoj.